Адреса: Московски Кремљ, између Благовештенских и Боровитских кула
Датум израде: 1491 године
Висина куле: 34 м.
Координате: 55 ° 45'12,5 "Н 37 ° 37'10,5" Е
Садржај:
Приповетка
Московски Кремљ је крајем 15. века био допуњен још једном кулом, коју многи сматрају готово једном од првих. 1491. године завршени су радови на изградњи куле, која је касније постала Сенат.
Изградњу је надзирао вешти архитекта тог времена, Пиетро Антонио Солари, који је посебно стигао из Италије. Генерално, судбина овог човека, који се у древним рукописима звао Пјотр Фријазин, уско је испреплетена са изградњом архитектонског комплекса Кремља. На специјални позив руских амбасадора, Солари је отпутовао у Русију и појавио се у Москви 1490. године.
Поред Сената, Фриазин је активно учествовао у изградњи неколико других кула и Фацетед Цхамбер. Солари је такође познат по својим монументалним верским објектима у Милану. Био је наследни архитекта, а познато је да му је отац увек помагао у обављању посла.
Зграда је заузимала само средиште источног зида и по својој структури била је врло слична кулама Набатнаиа, Армори и Цоммандант. Ипак, сматра се једном од првих кула Московског Кремља.
Али ова зграда играла је прилично не политичку улогу, као што би се могло помислити, судећи према имену. Москви је у то време била потребна заштита од непријатеља и од дана изградње била је војна структура. Кула је имала задатак да брани Кремљ у правцу Црвеног трга.
1682. године, наиме те године, започео је један од најзначајнијих радова на модернизацији целог Кремља, Сенатска кула је завршена. Изнад његове основе, где су створени масхикули (посебне пушкарнице, створене углавном за гранатирање напредујућег непријатеља одозго) парапетом, вешто је подигнут шатор од камена са четири ивице. Завршавало се малом четворком, додатно украшеном позлаћеном лопатицом.
Након завршетка свих делова куле, њена висина је почела да износи 34,3 метра, али још побољшања овог типа на структури није извршено и из тог разлога, од 17. века до данас, њен изглед је остао непромењен... Што се тиче унутрашње архитектуре зграде, кула има три нивоа са просторијама квадратног облика. Сенатска кула, међутим, као и читав Кремљ, сматра се значајним архитектонским спомеником.
Маузолеј В.И. Лењин на позадини сенатске куле
Занимљиво је да у почетку кула није имала име, што је било помало чудно. Тек по изградњи зграде сената Кремља руског архитекте Казакова, Сенатска кула је добила своје име, које постоји и данас.
Сенатска кула у 20. веку
1917. Русија је била шокирана изненадним избијањем револуције. Међутим, бољшевици практично нису додиривали кулу - и након доласка на власт претрпела је минимум промена. Непосредно годину дана након револуције, на зиду Сенатске куле била је окачена спомен-плоча (као што можете претпоставити, у част годишњице бољшевичке револуције у Русији). Међутим, након рестаурације 1950. године, даска је уклоњена и смештена у Музеј револуције.
На зидовима ове куле архитекта А.В. Шчув је саградио чувени Маузолеј у коме почива „вођа светског пролетаријата“. Овај догађај се догодио 1930.
Поглед на кулу са Црвеног трга
1948. године од куле је направљен посебан пролаз који је водио до Маузолеја. Стварање овог тајног пролаза имало је за циљ један циљ - тако да је совјетска влада имала прилику да слободно дође до трибина, које су се користиле за наступе на паради и све врсте прослава. Користећи овај одломак, чланови Централног комитета ЦПСУ могли су тамо да дођу без одласка на Црвени трг.
