Адреса: Украјина, Харков
Почетак градње: 1888 године
Завршетак градње: 1901. године
Архитекта: Ловцов Михаил Иванович
Координате: 49 ° 59'25,8 "Н 36 ° 13'26,9" Е
Садржај:
Кратак опис
До одређеног тренутка највећи украјински град Харков ретко се могао наћи у туристичким авенијама намењеним љубитељима атракција и споменика историје и архитектуре.
Птичји поглед на катедралу Благовештења
Ствар је у томе што је прва престоница Украјине индустријски и образовни центар земље, у којој се главна пажња, још од времена свог оснивања, поклањала изградњи фабрика, погона и најбољих образовних институција. Мало људи у Европи је знало за његове знаменитости. То се наставило тачно до тренутка када су гости из европских земаља стигли у Харков да гледају утакмице у оквиру Европског првенства у фудбалу 2012. године.
Много туристичких агенција Старог света је након фудбалских утакмица одржаних на једном од најбољих стадиона у Украјини скренуло пажњу на Харков и његове знаменитости. Испоставља се да међу вишеспратним стамбеним зградама, највећим предузећима и маркантним образовним институцијама постоје права ремек-дела архитектуре. О једном од ових ремек-дела, названом Харковска катедрала Светог Благовештења, биће речи у овом чланку.
У близини ове катедрале, смештене недалеко од центра града, госте Харкова увек можете срести камерама. Фотографије катедрале Благовештења у Харкову су невероватне и јединствене. „Зашто су јединствени?“, Може се питати неупућени туриста. Поента је у томе Харковска катедрала Светог Благовештења сматра се једином православном црквом на свету, изграђеном у византијском стилу... Иначе, и византијски стил и сопствена визија руских архитеката романичких цркава уско су испреплетени у његовој архитектури.
Поглед на источну фасаду катедрале
Гледајући катедралу Благовештења у Харкову, човек нехотично ствара двоструки утисак онога што је видео: масивни храм „који јуриша у небо“ делује лагано и чак „прозрачно“. Истовремено, немогуће је ослободити се осећаја да је овај храм Господњи неуништив. Не плаши се ни природних катастрофа, ни механичких оштећења. Поглед на катедралу Благовештења ноћу може да уђе у неми шок откривене лепоте чак и софистицираног путника: јединствено осветљење чини храм заиста фантастичним призором. Нарочито је све засићено атмосфером мистичности те ноћи, када звона звоне са његових звоника у читав центар града, а свештеник излази својим парохијанима са вешћу: „Христос Воскресе!“.
Катедрала Благовештења није само леп и невероватан, „некарактеристичан“ призор за православну цркву: иза њених зидова налазе се непролазне мошти светаца и дешавају се права чуда која су створена да атеистима докажу постојање виших сила и бесмртна душа. У катедрали Светог Благовештења можете додирнути и молити једну од најзначајнијих православних светиња: цариградски Атанасије ИИИ који седи на престолукоји су напустили наш грешни свет давне 1654. године. Његове мошти су неискварене, што је препознато као једно од чуда која је Бог показао човечанству. Иначе, ово су једине неискварене реликвије на свету које су у седећем положају.
Катедрала у ноћном осветљењу
Црква Светог Благовештења у Харкову - историја градње
Авај, неповратно су изгубљени бројни документи који би могли да осветле датум настанка цркве Благовештења Пресвете Богородице. Постоје докази да је архива у којој су се чувале хронике варварски уништена током окупације Харкова од стране фашистичких трупа. Прво помињање катедрале Благовештења налази се у „Записима Курјажског“, који датирају из 1720. године. Сачувана је и књига из 1727. године која описује сакрамент крштења. О томе како је црква изгледала у 16. веку, може се извући закључак из чудесно преживелог инвентара, који су свештеници саставили 1775. године. Међу историчарима и архитектама још увек постоји расправа о томе када је православна црква први пут подигнута на „месту моћи“. Огромна већина стручњака тврди да је Црква Благовештења саграђена у време када се сам град појавио на светској мапи. Међутим, ова верзија нема добар разлог. Иначе, прилично је тешко дати одговор на питање: „Када се појавио сам град Харков и од које речи долази његово име?“
Прва црква Благовештења била је окружена кућама углавном од глине. Из овога можемо извести одређени закључак: огромна већина парохијана били су сиромашни људи. 1738. године, као резултат најјачег пожара који је захватио део града Залопана, црква је изгорела до темеља. У најкраћем могућем року, црква је потпуно обновљена и била је црква брвнара са три куле и звоником: православну цркву је град одвојио тимом.
Поглед на катедралу са св. Црвени редови
У једном од инвентара унутрашње декорације цркве, он каже да се у тада још увек скромном храму налазила православна светиња: Казанска икона Богородице, написана 1776. године и уоквирена величанственом ризом изливеном из сребрна и прекривена позлатом.
1789. године, уместо цркве брвнаре, саграђена је камена црква, која је завршена до септембра 1794. године, када је и освећена. Камена црква саграђена је захваљујући донацији заповедника Батезатула, који је за позлату иконостаса и величанствену куполу доделио чисто злато. Огроман допринос дала је и Анастасија Петровна Дупина, која је у она далека времена била законити власник главне градске чаршије, зване „Благовешченски“. Изненађујуће је да су, упркос бројним пожарима и сталном бомбардовању фашистичких авиона, неке зграде Базара Благовести, изграђене крајем 1770-их, остале нетакнуте. Након обављене рестаурације, у њима се до данас одвија брза трговина.
Због великог броја парохијана, Благовештенска црква у Харкову добиће званични статус катедрале тек 1914. године... У 19. веку становништво Харкова брзо расте, индустрија се развија, у граду се једна за другом отварају образовне установе. Као резултат, донета је одлука о обнови катедрале Благовештења. Зими 1888. године од Харковске градске думе стечена је огромна парцела, а архитекта Михаил Ловцов развијао је јединствени пројекат православне цркве у византијском стилу.
Поглед на катедралу из улице Рождественскаја
Било је потребно само двадесет година да се изгради масивна грађевина, која може да доведе до неописивог одушевљења било којег православног хришћанина и гостију града из европских земаља. Током изградње није било техничких потешкоћа. Тако дуго је требало градитељима и архитектама да створе јединствену православну цркву у свету, која је, по мишљењу многих ауторитативних стручњака, „достојни конкурент“ катедрали Светог Василија у Москви. Новац за изградњу нове катедрале Благовештења у Харкову, у буквалном смислу те речи, текао је попут реке. Главне донације дали су најбогатији људи у Харкову и Москви. У раду је учествовало више од 1.000 специјалиста из градова Украјине и Русије.Према грубим проценама, црква је саграђена од више од 7 милиона цигли, а њен трошак процењен је на пола милиона рубаља (краљевски, што значи злато).
Када је катедрала Благовештења у Харкову наручена, то је изазвало осећај неописивог одушевљења чак и међу најмеродавнијим архитектама. Висина до крста главне куполе била је скоро 60 метара, дужина цркве већа од 70 метара, а висина звоника заједно са православним крстом била је 80 метара. Црква Благовештења у Харкову дизајнирана је за 4 хиљаде људи.
Поглед на северну фасаду катедрале
Бољшевици се нису усудили да је додирну после Велике октобарске револуције, мада постоје докази да су гориво и мазива чували у доњој цркви. До 1940. године совјетске власти, упркос атеизму који се ширио у народу, дозвољавале су парохијанима улазак у цркву и чак тамо организовали концерте сакралне музике. 1930. године катедрала Благовештења је затворена и учинила је својеврсним музејом. Иконостас израђен од драгоценог мермера из Нара није додирнут. Сачуване су и најстарије иконе, које су се претходно налазиле у дрвеној цркви. Није страдала ни слика која помало подсећа на мотиве слике московске катедрале Христа Спаситеља.
1943. године, након следећег ослобађања Харкова, катедрала Благовештења отворена је за парохијане и наставља да функционише до данас. Из којег разлога су бољшевици одлучили да отворе цркву и до данас остаје мистерија. Вероватно су фашистички освајачи протерани из стратешки важног града, не без помоћи виших снага.
Катедрала Светог Благовештења у Харкову - наши дани
1946. године чудесне нетрулежне мошти јединог светитеља на свету који седи на престолу, Атанасија Константинопољског, пренете су у катедралу Благовештења.... 1654. године, током једног од својих путовања, умро је тачно на престолу и сахрањен у седећем положају. 1662. године Свети Атанасије се јавио у сну митрополиту. Готово одмах, његове мошти су уклоњене са земље, што се испоставило да су неискварене. Прилично је тешко одредити датум када је свети Атанасије Цариградски био увршћен међу свеце.
Катедрални звоник
Свештеници су више пута описивали чуда која су показивала његове неискварене мошти. Авај, престо светог Атанасија опљачкан је 1922. Ствар је у томе што су престо израђивали занатлије од чистог сребра и украшавали драгим камењем. Захваљујући напорима рестауратора, столица на којој почивају мошти Атанасија Царевског практично је обновљена.
Иначе, чуда трају и данас: хаљина светог Атанасија и његове папуче потпуно се истроше у року од две до три недеље. Хиљаде православних хришћана и монаха сваке године ходочасте на његов престо. Не тако давно монахиње из манастира Почајев стигле су до моштију светог Атанасија, који је током боравка у катедрали Благовештења изложио чудотворну икону Почајевске Богородице.
Унутрашња декорација катедрале Светог Благовештења у Харкову је упечатљива у својој величанствености. После рестаураторских радова, током којих су обновљени фреске, украсни елементи и олтар, храм је постао прави „фасетирани дијамант“ читавог православног света. Поред неискварених моштију Атанасија Царевског, који седи на престолу у главној згради цркве, у харковској катедрали се чувају мошти Александра Петровског, који је умро 1940. године, и Мелетија Леонтовича, који се упокојио 1840. године. Поред тога, сасвим недавно је у сарамској катедрали Благовештења сахрањен митрополит харковски Никодим, који се прославио добрим делима не само у домовини, већ и у иностранству.
Катедрална купола
Катедрала Светог Благовештења у Харкову - туристички водич
Долазећи у Харков да погледате велелепну православну катедралу изграђену у византијском стилу, требало би да знате да ово није музеј, већ храм који функционише, а који свакодневно посећују хиљаде парохијана. Да би се ухватио сав сјај архитектуре харковске катедрале Благовештења, најбоље је попети се на Универзитетско брдо са кога се пружа заиста величанствен поглед на храм. Са Универзитетског брда одличне су и ноћне фотографије катедрале Благовештења. Снимање у горњој и доњој цркви врши се само уз дозволу и благослов приорја. Сваки православни хришћанин може приступити неисквареним моштима светог Атанасија, поклонити крст на његовом десном рамену. Недалеко од престола налази се мала кутија за прикупљање прилога за одежде светог Атанасија. Готово сваки посетилац катедрале Благовештења оставља му у овом пољу прихватљиву количину. Као што је горе поменуто, одећа и обућа на моштима светог Атанасија морају се мењати сваке две до три недеље.
